У природном амбијенту насељеног мјеста Kрупа на Врбасу, истакнут на узвишењу изнад насеља којим тече ријечица Крупа, украшена каскадним дијелом водотока и препознатљивим дрвеним млиновима, налази се манастир Крупа. Манастирска црква посвећена светом Илији смјештена је на некрополи са стећцима, која заузима скоро читав јужни дио порте. Међу њима се посебно издвајају два која су украшена крстовима, розетама и полумјесецом те исклесана у високом рељефу.
О прошлости манастира данас се зна мало и не може се са сигурношћу тврдити када је он основан. Према предању, први пут се спомиње у повељи папе Хонорија III у 13. вијеку. Варош тврђаве Крупа или Врх-Крупа са 14 кућа као локалитет први пут се спомиње у попису нахије Змијање 1541. године. Изнад манастирске цркве, на стијени која се надвила над кањоном Врбаса, налазе се остаци велике средњовјековне тврђаве – Гребен града. Као добро утврђен средњовјековни град, Гребен је служио као одбрана прилаза Средњој Босни и граду Јајцу. Најстарији помен датира из 1192. године. У једном периоду град је био под влашћу угарског краља све док га 1385. Вук Вукчић није вратио под власт српског и босанског краља Твртка I Koтроманића.
Манастир је, претпоставља се, опустио након пада Јајачке бановине 1528. године. За период од преко три стотине година, од пада до обнове манастира, сачуван је само један помен и то у аустријском извјештају у којем се наводи да се у селу Крупа уз истоимени поток налази велики “запустјели клостер” што би у преводу значило православни манастир.
Црква светог Илије у Крупи на Врбасу доживјела је прави препород у великој обнови коју је 1889. године, уз дозволу аустроугарских власти, извршио митрополит Сава Косановић. Обновљену манастирску цркву исте године осветио је митрополит Георгије Николајевић на Велику Госпојину. Из описа Саве Косановића види се да су зидови цркве сачувани у висини изнад прозора, а камени оквири прозора, преко два метра високи и сразмјерно уски, су сачувани у потпуности. Довратне прагове, како каже Косановић, као и једну плочу из цркве са натписом однијели су Турци и употријебили при зидању једне џамије.
Поред митрополита Саве Косановића, други истраживач Крупе, Вид Ковачевић, 1889. биљежи предање према којем је манастир задужбина Стефана Немање. У Шематизму Бањалучко-бихаћке митрополије за 1911. годину каже се да су калуђери манастира Крупе у Босни основали манастир Крупа у Далмацији, па се и претпоставља да су управо они дали име манастиру, околини и ријечици у Хрватској.
У Првом свјетском рату манастирско звоно Аустроугарска је искористила у ратне сврхе. Само пола вијека након Косановићеве обнове, црква светог Илије доживјела је нова страдања – усташе су је 1941. године запалиле, изгорио је иконостас и инвентар и срушен је кров. Звоно са звоника, које је по причању мјештана било тешко 360 килограма, пало је и разбило се.
Археолошка истраживања у цркви светог Илије у Крупи на Врбасу показала су велики број гробних укопа без прилога, са лијепо клесаним, али неукрашеним горњим плочама. Њихов положај указује да је гробље могло бити старије од цркве, што ће се поузданије утврдити прецизнијим датовањем гробних укопа. Током археолошких радова поред манастирске цркве пронађени су фрагменти осликаног малтера, што указује и на зидно сликарство манастирске цркве. За ове фрагменте може се тврдити да су старији од 1527. године, али и да су млађи од 1447. године, када је, према писаним изворима, извршена нека реконструкција цркве у Гребену. Током археолошких истраживања пронађено је више гробних мјеста у лађи цркве, која потврђују да је ту сахрањивана властела из града Грабен.
Манастирска црква у потпуности је обновљена 2009. године, када је изграђен и главни конак. Од обнове 1889. до 1987. манастирска црква је служила као парохијска, када је по благослову епископа бањалучког Јефрема поново обновљен монашки живот и манастир.
У манастир су из Русије донијете честице моштију свете Матроне Московске које се данас чувају у њеној икони.
Манастир Крупа на Врбасу, који је вијековима одолијевао разним недаћама и рушењима, својим импозантним изгледом и околином те природом која лијечи и мами, и данас грли свој вјерни народ у нади да никада више неће бити опустошен.
