На празник Благовијести, 7. априла 1934. године, рођена је бака Роса Кончар у селу Доња Гата у општини Бихаћ. Бака Роса, рођено Цимеша, оставила је један од најупечатљивијих утисака на гледаоце документарног филма ГАРАВИЦЕ. Њено живописно свједочење, ношња, марама и крајишки изговор привлаче пажњу већ у првим секундама, не остављајући никога равнодушним.
Током снимања интервјуа, у априлу 2022. године, непоколебљиво је изразила жељу да помогне у стварању филма. На свако питање, оштроумна и интелигента жена, одговарала је детаљно, откривајући и нове приче. Ниједном није поновљено снимање, јер је увијек говорила течно. Биле су потребне седмице да се преслуша и размисли о свему изговореном. Након сваке преслушане реченице само су се смјењивали осјећаји туге и радости. Туге – због сазнања како су српске породице пропатиле, радости – због свијести да је ипак једно свједочење трајно сачувано.
Говорила је о свим важним темама – сазнања о Гаравицама, страдања српских породица у Другом свјетском рату, покатоличавање и исламизација Срба, збјегови све до Грахова и Лике, живот након рата итд. У свако свједочење уткала је и дух народа тог времена. Често је говорила сасвим обичне приче које се не тичу искључиво злочина, али баш те приче данас су од непроцјењивог значаја. Након више од два сата непомичног сједења на столици уз смијешак је питала: „па сине, шта бих још могла да ти испричам?“
Кадар из документарног филма “Гаравице” – збјегови на Грмечу по Савиндану 1943.
Вриједна српска крајишка жена у животу је највише вољела да везе и хекла. Радила је најкомликованија хеклања, нарочито рукавице женама за вјенчања.
Бака Роса је родила четири сина и једну кћерку, а за живота је дочекала седам унучади и седам праунучади. Ауторитетом мајке и баке окупљала је своју породицу. Ипак, највећа туга у њеном животу била је губитак сина у посљедњем рату деведесетих година. Тада је комплетна породица избјегла са вјековног огњишта.
Бака Роса није дочекала да погледа филм, а ово остварење за њу је значило много. Преминула је 24. септембра 2022. године у Бањалуци, гдје је и сахрањена. Након објаве филма ГАРАВИЦЕ на Интернету, биће објављено и комплетно њено свједочење на страници Фондације „Заборављени коријени“. Приче баке Росе остаће српском народу вјечна успомена на крајишку традицију и голготска страдања током Другог свјетског рата.
Фондација “Заборављени коријени”
Драган Радовић
