Стари Брод и Милошевићи су мјеста страдања више од шест хиљада Срба који у прољеће 1942. године нису успјели прећи набујалу Дрину и преласком у Србију спасити се од муслиманских и хрватских усташа. Тако је кањон Дрине постао дом за више од 320 српских дјевојака које бјежећи од мучења загрљене скочише у хладне дубине. 22. марта 1942. године, у најмасовнијем покољу на православни празник Младенци, крвави таласи однијели су и бебе збачене са бајонета које нису стигле ни прво “мама” да изговоре.
На мјесту страдања старобродских мученика изграђени су спомен-музеј и капела, као и 27 скулптура гдје свака носи име и презиме српских предака и њихове трагичне судбине.
Хладна Дрино, гробнице зелена, проговори душама мученика својих, таласима поруку понеси о јаду, о смрти, о бајонетама што набодену дјецу носе, о утробама растргнутим, о заташканој муци и патњи народа који је вјековима своја огњишта поред тебе градио.
