Светосавске литије у Сарајеву, почетком двадесетог вијека, окупљале су хиљаде грађана, не само српске, већ и других националности. Неријетко се дешавало да јеврејска, муслиманска или хрватска друштва дају и новчане прилоге за организовање прослава. Обиљежаване су крсне славе, годишњице српских друштава, успомене на највеће догађаје из српске историје, а на обиљежавањима често су организоване и изложбе умјетничких радова, рецитације, концерти класичне и националне музике, витешке игре, предавања и др.
Литије су се кретале најзначанијим сарајевским улицама у том времену које су носиле називе по српским јунацима и ослободиоцима – Краља Петра I (касније преимонована у Маршала Тита), Обала Степе Степановића (током Другог свјетског рата Обала Адолфа Хитлера, након Другог свјетског рата враћен назив по Војводи Степи, а од 1993. Обала Кулина Бана), Милоша Обилића (данас Сафвет Бега Башагића), Трг Живана Ранковића – Ранковићев трг (данас Аустријски трг), Војводе Радомира Путника (од Мариндвора до Малте, данас Змаја од Босне) итд.
15. пјешадијски пук “Стеван Синђелић” позива на обиљежавање своје крсне славе у касарни Краља Александра I.
Српска национална омладина “Петар Кочић” у Сарајеву прославља своју националну славу “Свети Сава” у дому Симе Милутиновића Сарајлије.
Касарна Краљ Петар I Карађорђевић, касније преименована у Касарна Маршала Тита. Данас овај простор покрива Кампус универзитета у Сарајеву, а једним дијелом и Амбасада САД.
10. пјешадијски пук “Таковски” позива на своју крсну славу и обиљежавање успомене на Други српски устанак 1815. године под вођством кнеза Милоша Обреновића.
Српска читаоница у Новом Сарајеву организује крсну славу и културно-умјетнички програм.
Прва хрватска штедионица шаље прилог од 2000 динара Српском културном и просвјетном друштву “Просвјета” поводом обиљежавања 25 година од оснивања.
Српско православно братство Светог Саве у Сарајеву на обиљежавању крсне славе организује и изложбу умјетничких радова.
Светосавска богојављенска литија 1903. године у Сарајеву на Бентбаши.
Патријарх Варнава током јесени 1933. посјетио је већи број градова у Босни и Херцеговини (Бања Лука, Мостар, Требиње, Сарајево итд). Сарајево је посјетио 16. и 17. септембра када се обиљежавало 70 година од почетка градње Саборне цркве. Учесници тадашње светосавске литије били су и епископи охридско-битољски Николај Велимировић (Св. Николај Жички), бачки Иринеј Ћирић, моравички Викентије Вујић, митрополит дабробосански Петар Зимоњић (Св. Петар Сарајевски), свештенство из неколико крајева Краљевине Југославије, представници цивилних и војних власти, грађани, међу којима је било и припадника других вјероисповјести. На фотографијама тадашњих литија уочава се елеганција и стил облачења какав је у то вријеме виђан у највећим европским престоницама. Литија се кретала од Саборне цркве путем око Вијећнице према Старој Цркви, а затим назад према Саборној цркви.
