Гледаоци документарног филма “Гаравице” сигурно су запазили свједочење Хрвата Живка Ћурића о закопавању српских жртава када каже да је један остао жив и јавио му се ријечима “па зар ти мене не познаш, кад смо заједно служили војску у Неготину, ја сам Карановић Никола”, а затим када је усташа пуцао из пиштоља у њега, он поново одговорио “господине, опали још један метак, јер ме нијеси добро погодио”.
Име и презиме уз детаљ о служењу војске у Неготину били су довољни да Николини потомци након гледања филма препознају о коме је ријеч. Никола је рођен око 1900. године у селу Липа од оца Луке и мајке Марије рођ. Зорић. До рата је радио као жандар у Бихаћу и један је од првих ухапшених и убијених Срба на Гаравицама.
Подаци које је породица доставила се у потпуности поклапају са пописом жртава и архивском документацијом. Само је један Карановић Никола из села Липа, а ово је његова фотографија.
Више детаља ће бити објављено у фотомонографији “Гаравице”.
