У долини потока Манастирица гдје јутром цвркут птица испраћа звона, док се храм у молитви на небо узноси, а ноћу мјесечина обасјава гнијездо четинарима исплетено, на темељима древне немањићке светиње расте дух православља – расте Манастир Осовица.
Планински поток на својим таласима однио је вијекове искушења, падова и уздизања, крађа и откупа, рушења и обнова, али пламен светосавске свијеће освјетљавао је и такав трновит пут и позивао на молитву у “малом Хиландару” код Српца, надомак Бања Луке, све до данашњег времена.
Свака ријеч мала је и недостојна да опише богоугодни склад духовности и манастирских здања у крајолику који је сам Господ уредио за своју светињу и духовно чврсто везао за Свету Гору. Управо зато, преосвећени епископ бањалучки, господин Јефрем, у својој бесједи поручује да је Манастир Осовица “мали Хиландар” и сви који нису у могућности да посјете царску лавру нека дођу у манастир Осовицу и поклоне се пред иконом Пресвете Богородице Тројеручице.
