На обали ријеке Сане, што пресијеца плодне приједорске равнице, исписана је историја једног манастира и једног народа. Ту су хладни вјетрови немилосрдно насртали на пламен свијеће у намјери да је једном заувијек угасе. Али, и кад би се учинило да тиња и да се њен пламен смањује, она би изнова засијала и освијетлила манастир Клисину и пут српском православном народу.
Цркву брвнару су 1942. године опљачкале и запалиле муслиманске усташе. Али, мјештани села Ништавци, и поред великих страдања српског народа, нису заборавили на звоно са великим пожртвовањем купљено 1926. године у Београду. Са згаришта, воловским запрегама, одвозе га и потапају у ријеку Сану. Тако ће оно бити сачувано све до краја рата.
