На сјеверним падинама Козаре, у долини ријеке Моштанице, смјестила се велика српска светиња – Манастир Моштаница. Посвећем Светом Архангелу Михаилу, кроз историју је био не само духовна, већ и историјска колијевка српског народа Моштаничког Поткозарја.
Ријека Уна била је граничник не само два царства, већ и двије цивилизације. У бурним временима, њени таласи би и Манастир Моштаницу односили из једне епархије у другу.
Црква манастира Моштанице је највећа средњовјековна црква у Босни и Херцеговини. Грађена је од тесаног камена, а архитектуром се чврсто ослања на традицију моравске школе. Подсјећа на цркву манастира Ново Хопово на Фрушкој Гори и спада у ред најљепших сакралних грађевина српског средњовјековног градитељства.
Манастир Моштаница за српски народ Поткозарја имао је кроз историју исти значај као и Манастир Дужи за Србе у Херцеговини. Управо овдје су подизани устанци против окупатора. 23. септ 1809. године подигнута је Јанчићева буна против Турака у Крајини, коју је предводио Јован Јанчић, трговац из Сарајева, уз помоћ митрополита Венедикта Краљевића и калуђера из Моштанице. Убрзо је Јово Јанчић ухваћен и погубљен, а отпор устаника потпуно сломљен. Након угушене буне, манастир су напустили ђакон Авакум и игуман Генадије.
Историја ове светиње испреплетана је и са Манастиром Рмањ. Око 1638. године, након великог страдања оба манастира, аустријски генерал Вук Франкопан записује да је у његов ђенералитет дошло око стотину калуђења из Рмња и Моштанице који се нису вратили у своје попаљене манастире, већ су отишли у Марчу и основали манастир Лепавину.
Манастир Моштаница имао је важну улогу и у току Другог свјетског рата и окупљао је устанике. Након рата, уочи Преображења Господњег 1953. године комунисти су дијелили летке у којима опомињу народ да се не састају код манастира. Напали су манастир, пљачкали и рушили, a монахе понижавали. Сљедећи дан на Преображење, када је народ дошао и затекао манастир у таквом стању, звонили су цијели дан и сакупљали разрушене ствари и палили свијеће. Манастир је шест година био затворен, када је 1959. на Преображење отворио га /манастир заживио/ владика бањалучки Василије Костић.
Нема вјере боље од хришћанске
Србин Христов радује се смрти
А суд страшни чека и вас Турке
Па ви чин’те што је вама драго
А скоро ће турци долијати
Бог је свједок и његова правда
Пјевајући ову пјесму Ђакон Авакум је одлазио на стратиште гдје ће бити погубљен, и по овој пјесми остао је познат у народу. Српска Православна Црква га је канонизовала, а прославља се 30. децембра као празник Ђакона Авакума и Игумана Пајсија.
Живот мјештана чврсто је испреплетан са историјом манастира Моштанице. Управо мач Архангела Михаила био је, не само симболичка, већ и истинска водиља српском православном народу на овом простору. Устанцима и борбом непрестаном Срби сачуваше своју колијевку кроз бурне вијекове. Манастир Моштаница остаће вјечни споменик вјере и духа српског народа у Моштаничком Поткозарју.
